Kako se koristi nargila

Kako se koristi nargila? | Kako se puši nargila?

Nargila, hookah, shisha ili hubbly-bubbly je po definiciji orijentalna lula s dugačkim savitljivim crevom zakačenim za kontejner u kojem se duvanski dim hladi prolaskom kroz vodu. Interesantnog orijentalnog oblika i bogato ukrašena, u domovima zapadnih zemalja uglavnom predstavlja ukras, dok većina stanovnika Bliskog istoka nargilu koristi svakodnevno kao dezert posle jela ili prijatno osveženje tokom partije begemona. U aromatičnom ukusu nargile podjednako uživaju i muškarci i žene, a užitak koji dobijaju kroz ovu prelepu i veoma jednostavnu aparaturu je neverovatan.

Istorijski izvori govore da je nargila nastala u dalekoj Indiji, a kasnije je preko Irana prešla u ostale arapske zemlje, završavajući svoju evoluciju u Turskoj. Od tada je nepromenjena – dakle, onakva kakvu je znamo postoji stotinama godina: www.shishapipe.net/history.htm. Ono što je misteriozno u vezi s njenim istorijatom jeste činjenica da otkriće duvana u odnosu na korišćenje nargile kasni nekih 200 godina. Nekoliko istraživača se s pravom pitalo šta su to Indijci pušili pre nego što je duvan stigao do njih: www.sacrednarghile.com/narghile/en/mystery.html.

Za pušenje nargile je neophodno koristiti posebne vrste duvana, od kojih je najbolji iranski tamni duvan. Ove vrste duvana nikada nisu suve, već su obavezno pomešane s medom ili melasom i aromama različitog suvog voća – jabuke, jagode, kivija, banane, ananasa... U novije doba se koriste i arome nane, kapućina i druge, a ponekad su sve zajedno pomešane, i nazivaju se „MIXD flavour”: www.artbubbles.info/doc/NARGILAS1/tobacco.html?ord=no&ordnum=anonim.

Ako posetite Web prezentaciju na adresi www.hookah-shisha.com/generic14.html, videćete artističke oblike nargila i saznati osnovne razlike između egipatskih i sirijskih nargila. Tamo ćete naučiti i nekoliko alternativnih načina pušenja – recimo da umesto vode koristite vino, votku ili čak i mleko. Aromatični dim iz nargile može da se izvlači i po dva sata. Zato se kaže da se nargila ne puši, već da se u njoj uživa. A, da podsetimo, nargile se „pućkaju” odnosno dim je bolje ne uvlačiti u pluća: www.gulf-news.co.ae/080399/emirates3.htm. Veliki broj slikara i pisaca, među kojima i Onore de Balzak, uvrstio je korišćenje nargile u svoja umetnička dela. Možda najpoznatiji primer jeste gusenica iz knjige „Alisa u zemlji čuda”, koja uživa uz čarobnu aparaturu na svojoj pečurki: www-2.cs.cmu.edu/People/rgs/alice-V.html, a druge primere iz umetnosti naći ćete na sajtu www.thehookah.com/history/5.htm. Iz čina pušenja nargile su izvučeni i religiozni i seksualni egalitarizam, budući da su je podjednako koristili vernici sve tri monoteističke religije, kao i muškarci i žene.

Pošto naručite nargilu i njene prateće elemente preko linka http://hookahkings.com, saznajte kako se precizno koristi: www.artbubbles.info/doc/Nargilas1/howuse.asp i www.jerusalemshoppe.com/nargila.html. A usput naučite i bonton: da ne pušite ništa osim predviđene vrste duvana, da ne palite cigaretu na užarenom ćumuru kojim se pali nargila, da ne prenosite cev kojom pušite iz ruke u ruku i da je ne postavljate negde visoko, pošto je napravljena tako da stoji isključivo na zemlji! A obavezno pripazite na kvalitet nargile iz koje pušite: www.hookahculture.com.

Vodena lula (Water Pipe), Nargila, kako se pusi nargila

Vodena lula.

Uvod:
Vodena lula je vrlo cool stvar, jer ljudi nju vole pušiti, mogu nju pušiti nepušači (a verujte mi to je bitno), ne smrdi po cigaretama, ljudi se moraju okupiti oko nje, i sama po sebi ja prilično egzotična. Na svim svojim šiša partijama, još nisam dobio kritiku od nekog, tj. svi koji su nju probali bili su prijatno iznenađeni.

Vodena lula (na srpskom) ima mnoge nazive koji variraju od zemlje do zemlje. Nemojte se čuditi ako u Arabiji tražite nargilu, a oni ne znaju što je to.
Prvo imajte na umu da je vodena lula prilično tradicionalna stvar i možete videti kafiće gde se nudi lula skoro svugde.
Ovo su neki od naziva koje se koriste po svetu :
shisha/sheesha, water pipe, nargeela/nargile/narghile/nargileh/narguilé, argeela/arghileh/arguilé, okka, kalyan, gewat suckre, ili ghelyoon/ghalyan

Termin Nargila se najviše koristi u zemljama poput Armenije, Libanona, Sirije, Iraka, Jordana, Grčke, Cipra, Albaniji, Izraelu, Rumunjske i Bugarske.
Šiša se koristi u zemljama Egipta, Bahraina, Maroko, Tunis, Saudi Arabije i Somalije
Ghalyoun se koristi u Iranu a huqqa u Indiji i Pakistanu.
Nakon ovog ne bi trebali imati problema naći dobru šišu (jer ipak sam bio najviše u tim zemljama) bilo di u Arapskim svetovima.

Delovi:



Ovo je moja lepotica koja je kupljena u Tunisu pred par godina. Veličina i kvaliteta lula varira i po ceni i po zemljama gde njih mislite kupiti. Moja je sastavljena od custom delova, tj. svaki deo sam posebno izabrao. To vam dođe malo skuplje, ali ja sam ciljao i na lepotu osim fukcionalnosti.
Možete kupiti već složene lule, ali teško je naći neke lepe. Veličina lule može varirati od vrlo male visine (30cm) pa do visine iznad metar kao što je moja. Takođe lule se razlikuju po tome koliko cevi ima. Iako sam video i lule sa po 4,5 cevi, najbolje vam je kupiti sa jednom eventualno dve.

Takođe pazite kakav duvan kupujete, nemojte štedeti na tome i obavezno proverite da nije star, jer će se isušiti i ostat će vam samo duvanska komponenta, a to ne želite. Naravno može se pušiti i čisti duvan, kao što to i ljudi rade, ali meni je to odvratno.
Duvan (spominjan u daljnjem tekstu, a i ranije) je mešavina sušenog voća i duvana. Imate ogromnu zbirku ukusa. Jabuka, jagoda, mešano voće, lubenica, mango, grožđe. Jabuka je ipak najpopularnije i najjača bilo gde da sam išao, ali na vama je da isprobate sve. Ova mešavina nema nikakve veze sa drogom bilo kojeg oblika. Jednostavno to smatrajte kao voćnu cigaretu


Ovako izgleda moja lula kad je rastavljena na delove.



Evo šematskog prikaza lule.



Delovi su :
1. Mesto za duvan
2. Cev
3, 4,5. je telo lule.
6. Boca za vodu
7. Pepeljara recimo

Ovde vidite i princip rada. Vazduh se vuče kroz cev. Vazduh ulazi gore, zagreje se od uglja, uhvati aromu. Vazduh prolazi kroz cev, hladi se u vodi, te ulazi u vaša pluća.
Ako ćete kupovati lulu samo morate pripaziti na neke cake. Da vam tip sa telom proda i gumu koja ide na deo koji se gurne u bocu, jer izolacija je ovde sve. Zatim da vam je držač za duhan izdubljen (e tu sam se sjebao). Da vam je cev plastična ni pod koju cenu polu papirna, jer ako vas se probuši, vući ćete dim kroz ventil.

Priprema:

Prvo zahvaljujem Sophiji na slikama pripreme.
Na netu vam postoje puno sajtova koji savetuju kako dobro napraviti šišu. Mogu vam odmah reći da puno njih sere. Klasična priprema se radi na način da se u prostor za duvan stavi duvan (hehehe) To prekrije alumnijskom folijom, naprave se rupice za vazduh i stavi ugalj, zapali svećom (da baš, verujte mi isprobao sam sve načine i ne mozeš ugalj zapaliti svećom ni da si Sotona lično) i sve radi super.
E dragi moji ne radi.
Prvo, verujte mi ugalj je sve samo ne lako zapaliti, a morate imati priličnu temperaturu na vrhu lule da vam se vazduh dovoljno zagreje da dobijete dim. Zatim ako imate ravni držač, duvan će vam se zapeći za foliju, što će rezultovati s tim da ćete početi osećati ukus uglja puno pre.
Evo par trikova kako da sprečite to.


Osim jabuke možete koristi bilo koje voće od koga možete napraviti prsten.


Napravite prsten, (znači mora biti rupa u sredini) i unutra stavite duvan. Nemojte ga napunit do vrha, da vam folija ne dodiruje sam duvan.


Sve to skupa stavite na držač za duvan i oklopite dobro folijom. Napravite male rupice za vazduh. Nemojte preteriati u tome.



Još jedna stvar, koristite drveni ugalj. Sad naravno da je jebada zagrejati to. Moja preporuka je zagrejati ga na plinu, staviti gore dva tri manja komadića, i sve još dodatno oklopiti folijom, tj. napraviti kao peć od folije tako da vam toplina sporije odlazi, jer ako palite ugljen na plinskom štednjaku brzo će se ohladiti, a vi ćete početi vući vazduh kroz cev a ne duvan.
Ili kao ja možete imati malu metalnu posudicu i unutra zapaliti ugljen, naravno ako imate balkon i ok komšije :).

Proba:
Evo par saveta kako pušiti lulu, jer ljudi očigledno imaju krivu sliku, pogotovo pušači. Nemojte gutati dim kako to rade pušači.
Puši se tako da jednostavno stavite cev u usta i vučete vazduh kroz nju kao da ćete zaroniti. Takođe ako želite osetiti ukus voća u ustima (a u tome je i cilj) lepo otvorite usta i polako ispustite dim, tj. dajte mu da sam ode van pluća, a ne kao pušači koji taj dim ispuštaju ko ludi i žale se da ne osete voće.
Pošto je dim puno gušći od cigarete, može vam se zavrteti ako preterujete, takođe može vam doći slabo, ako pušite ko ludi. Ovo je ipak stvar za uživati a ne za ubit se.

Napomena:
Autor ovog teksta ne snosi odgovornost za stvari poput požara, spaljenih tepiha, pepela u dnevnoj sobi ili nekakvih sranja koja se mogu desiti tokom neispravnog eksperimentiranja sa nekim ludim sastojcima i slično. Korištenje šiše se radi na vlastitu odgovornost.
Duvan prouzrokuje rak pluća i disajnih puteva.

P.S.
Pozdrav iz Srbije :-)